Železnice i Beograd na vodi

PENTAX Image

Izmeštanje Železničke i Autobuske stanice iz centra Beograda je šteta po celu Srbiju

Dok London i Bratislava ulažu ogromna sredstva da se železnica što više približi centru grada, u Beogradu se planira njeno izmeštanje iz centra zajedno sa autobuskom stanicom i smanjenje kapaciteta. Time se znatno otežava prilaz bolnicama, univerzitetu, ministarstvima, i svemu onome što je važno svim građanima.

Zašto je važna stanica u centru grada?

Železničke stanice su u velikim gradovima nastajale na njegovoj periferiji, kada su ti gradovi bili znatno manji. Međutim, u kontinuitetu razvoja tih gradova vremenom su postajale njegov centar. Uz železničke stanice su se razvijali hoteli, restorani, poslovne kancelarije, trgovinske zone. Državne ustanove su namerno građene u blizini železničkih stanica, kako bi bile lako dostupne svim žiteljima, što je slučaj i u Beogradu. Uz železničke stanice se obično nalazi najvažnije, ili jedno od najvažnijih čvorišta javnog prevoza. U Njujorku se najpoznatiji, i vrlo dugo najviši neboder na svetu, Empajer Stejt Bilding, nalazi na 700 metara od Penn stanice, najprometnije železničke stanice u Americi, a nedaleko se nalaze i Brodvej i Tajms Skver. Takođe, najprometnija autobuska stanica u Americi se nalazi upravo na Tajms Skveru.

No, vratimo se Beogradu.

Železnička stanica Beograd na Savskom trgu je više od jednog veka kapija Beograda, mesto gde dočekujemo ljude u samom centru, u samom srcu. Takvom pozicijom stanice se omogućava lak prilaz centru grada gostima, turistima, žiteljima predgrađa, kao i žiteljima drugih delova Srbije. Time se destimuliše zagušenje grada sa bezbroj automobila. Železnica je brz, udoban i jeftin prevoz, kojim se štede resursi i omogućava obrazovanje mladih, radna i poslovna aktivnost, turizam bez uništavanja same turističke destinacije, sniženje transportnih troškova u opštoj potrošnji. Dodatni stimulans ekonomiji je smanjenje zavisnosti od uvozne nafte i uvoza drumskih vozila, smanjenje vrlo visokih troškova saobraćajnih nezgoda, zagađenja i narušavanja zdravlja stanovnika. I železnica ostavlja određeni ekološki trag, ali je on znatno niži u odnosu na trag koji ostavlja drumski saobraćaj pogonjen gasom ili naftnim derivatima.

Investicija od nacionalnog značaja ili otimanje?

Da li je u centar Beograda doborodošao samo onaj ko dođe Rolsrojsom, Kadilakom, privatnom jahtom i helikopterom? Da li je svima ostalima mesto daleko odatle, u klisuri Prokop, ili daleko na Novom Beogradu? To nije samo otežanje života žiteljima predgrađa i provincije, to je poniženje za sve koji nisu beogradska elita. U Beču su na mestu Južne železničke stanice uklonili magacine i servisne koloseke, napravili novu i savršeno funkcionalnu železničku stanicu na manjoj površini, a na oslobođenom zemljištu sazidali poslovnu četvrt sa preko 500.000 kvadrata poslovnog prostora. Sličan projekat je odavno sproveden i u Milanu, gde se uz stanicu Milano Centrale nalazi najvažnija poslovna četvrt Italije.

U Beogradu se za Prokop planiraju samo prilazi drumom, sa tek nekoliko preusmerenih autobuskih i trolejbuskih linija. Dok se u svetu projekti novih i rekonstruisanih stanica otplaćuju kroz gradnju vrlo vrednog poslovnog prostora uz istu, stanica Prokop se postavlja kao čist trošak uz vrlo skromnu planiranu indukovanu gradnju. Da bi Prokop postao funkcionalna stanica, mora da se napravi pešački prilaz bez stepenica i strmih rampi ka centralnom gradskom jezgru sa pešačkom ulicom, tramvajska veza ka barem dve suprotne strane grada, veliki autobuski terminal sa autobuskim linijama ka svim delovima grada, i već pomenuti plan razvoja poslovne zone. Ako se bilo šta od pomenutog izostavi, ceo poduhvat ostaje nekoristan, isključivo sa svrhom grabeža zemljišta. Čak i u slučaju da se projektu Prokop pristupi ekonomski i razvojno razumno, železnička stanica na Savskom trgu će i dalje biti izuzetno važna. Osim bolje pokrivenosti saobraćajnom mrežom, važno je ne prekidati kontinuitet razvoja grada koji je orijentisan na železničku stanicu.

Sličan plan za Kragujevac i Niš

Železnica je vlasnik zemljišta na vrlo vrednim lokacijama, od kojih su grabežljivicima sa političkim uticajem najvažnija za otimanje parcele u centrima velikih gradova. Da je uništavanje železnice deo plana grabeža za zemljištem, najbolje potvrđuju bezbroj puta ponavljane političarske najave izmeštanja železnice iz onih delova Beograda, Niša i Kragujevca gde je železnica najvažnija, i pod političkim pritiscima gotovo nekorišćena za putnički prevoz, na štetu tih gradova. Činjenica je da je poprečnih drumskih veza nedovoljno, a da su postojeće neprilagođene, što otežava funkcionisanje ovih gradova. Ali ne prave se nadvožnjaci i podvožnjaci, ne povećava se broj prelaza, niti se pruga na tim trasama postavlja na stubove ili plitke tunele.

Još pre nego što je maketa „Beograd na vodi“ donesena iz Kazahstana i prelepljena, Udruženje ljubitelja železnice je u javnosti predstavilo konstruktivan predlog da se u plan uključi gradska železnica. Takav predlog su predstavnici vlasti doživeli kao napad na poduhvat, koji u tom trenutku nije imao nikakvu projektnu dokumentaciju. Umesto javne diskusije predloga izmene projekta, predstavnici vlasti su odlučili da se medijski obračunaju sa neistomišljenicima.

Karlo Polak