Matematika rodne ravnopravnosti protiv nje same

6301873348_c8ab0a6acd_o

Rodna ravnopravnost je već odomaćen termin na srpskoj političkoj sceni, često korišćen, malo primenjen. Proteklih nekoliko izbora, te i saziva Vlade i Skupštine pokazuju da su partije spremne i u mogućnosti da ispune zakonom propisane regulative kada se radi o rodnoj ravnopravnosti. Medjutim, isti ukazuju i da niko nije spreman da učini ni korak više od zakonskog minimuma.

Liste kandidata na minulim izborima imale su ženu na svakoj trećoj kandidatskoj poziciji, prošli saziv Skupštine imao je 33,73% poslanica. Samo matematičkom formulom uspevamo da održimo pristustvo žena na široj političkoj sceni, pored sada već odomaćene pozicije moćne ministarke ili guvernerke, koje bi svojom pojavom i gromkim glasom trebalo valjda da nas uvere kako je jedna žena 33 puta ista prisutnost kao i 33 žene.

Tokom svog osmomartovskog govora, tadašnja koordinatorka koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Republike Srbije prof.dr. Zorana Mihajlović, a sasvim slučajno baš ona glasna ministarka i podpredsenica vlade1, izjavila je da sve što mi radimo danas, radimo za generacije žena koje će doći posle nas. Poetiku na stranu, izjave kao ove stavljaju neodredjenu vremensku odrednicu na ravnopravnost i udaljavaju je kao cilj, podražavajući i jačajući mišljenje ali i osećaj kako je rodna ravnopravnost slika budućnosti od koje smo mi jos daleko, svojim shvatanjem i praktikovanjem demokratije i političkog sistema.

Akademija ženskog liderstva sprovela je istraživanje u novembru 2015 o učešću i doprinosu žena i rodnoj ravnopravnosti u okviru političkih partija u Srbiji2. Istraživanje je pokazalo da žene imaju mnogo više šansi i zastupljenije su na izbornim listama na lokalnom nivou. Ovaj podatak postaje gotovo apsurdan ako se usprotstavi podatku da su na primer posle izbora 2014. samo na 16% pozicija na lokalu bile izabrane žene. Pri tome broj žena na javnim pozicijama na lokalu konstantno opada izmedju izbora, jer su žene takodje u mnogo većem riziku da prevremeno okončaju svoje mandate, i u većini slučajeva bivaju zamenjene muškim kandidatima.

Druga studija pokazuje da 60% muškaraca i 50% žena smatraju da je rodna ravnopravnost isključivo tema kojom trebaju da se bave žene, ženske organizacije i udruženja. Zaključak da je rodna ravnopravnost samo nečija tema, pa još isključivo ženska, produbljuje podelu sektora i vodi kvotama kao poslednjim linijama odbrane rodne ravnopravnosti, umesto kao tranzitornim merama.

Već spomenuto koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Republike Srbije, osnovano 2014. donelo je Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost za period 2016-2020, i Akcioni plan 2016-2018. Učešće žena u politici na pozicijama donosioca odluka bazirano je mahom na uvodjenju trećinske kvote. Pored toga dokument propisuje (ili više opisuje) strategiju rada i razvoja političkog učešća žena unutar političkih partija. Ipak, posle novih izbora vidimo da se nije daleko odmaklo od 30% i sistema gde kvote u isto vreme služe kao mera podrške, zakonska regulativa ali i začarani krug dozvoljenog učešća.

Ipak, tragedija političke nezastupljenosti ne potiče i ne zasniva se na kvotama, bile one vidjene u lošem ili dobrom svetlu, već je posledica patrijarhalnog obrasca na kome počivaju širi društveni odnosi, pa samim tim i politika. Novi talas re-tradicionalizacije nije samo pitanje kulturne politike, religijske renesanse u javno-političkom životu ili odbrane nacionalnih ideja. Njegovo očitavanje u ekonomiji, javno premešta sektore usluge i brige u privatni domen, oslanjajući se na neplaćeni rad, koji je u svojoj statistici većinski baziran na ženskom radu (kućni rad, briga o deci, starima, preventivno zdravstvo, rano obrazovanje, itd). Sa ovakvim teretom, pored učešća i na tržištu rada, ostavlja ženama malo vremena i kapaciteta za učešće u institucijalnom i političkom životu.

Kako protiv ovakvog sistema? Pre svega moramo rodnu ravnopravnost izmestiti iz dogme neophodnog zla i matematičkog modela u sferu ciljanog stanja i razvojne politike. Civilno društvo i mediji igraju bitnu, ako ne i krucijalnu ulogu u formiranju svepristutne ideje I primene rodne ravnopravnosti na širi spektar društvenih ideja i akcija.

Na kraju, rodna ravnopravnost nije puko pitanje da li naš politički sistem ima 33 ili 50% żena. Ovde govorimo o dostupnosti političkog sistema za gradjane koje predstavlja, kao preduslovu da bude stabilan, verodostojan, efikasan i demokratičan.

Vesna Jusup

Fotografija:https://www.flickr.com/photos/beamahan/6301873348/