Stanovanje kao osnovno ljudsko pravo

4391793631_b49f7a3c06_o“Svako ima pravo na životni standard koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, uključujući hranu, odeću, stambeni smeštaj i lekarsku negu i potrebne socijalne službe, kao i pravo na osiguranje u slučaju nezaposlenosti, bolesti, invalidnosti, udovištva, starosti, ili drugih slučajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje.”1

“Potrebno je do 2030, osigurati za sve pristup adekvatnom, sigurnom i pristupačnom stanovanju kao i osnovne usluge”.2

Koliko smo danas daleko od ostvarenja ovih zahteva i da li ona predstavljaju samo mrtvo slovo na papiru?

Svetsko stanovništvo se povećava svakog dana kao i broj ljudi koji žive u gradovima, sa njima se takođe povećava i broj ljudi koji ne mogu da priušte adekvatano stanovanje. Više od 900 miliona ljudi trenutno živi u slamovima u nedostojnim uslovima za život. Ostvarenje sna o “osigurati za sve pristup adekvatnom, sigurnom i pristupačnom stanovanju kao i osnovne usluge” danas deluje dalje nego ikada.

Većina problema vezanih za stanovanje vode poreklo od komodifikacije stanovanja i stavljanja na tržište gde se zahvaljujući finansijskim malverzacijama cena nekretnina povećava i uprkos konstantnoj stanogradnji imamo rast cena kvadratnog metra stana koji postaje nedostupan većini.

Kao primer uzeću Jagodinu3 gde je od 1971 do 2002 godine, broj stambenih jedinica i domaćinstava u samom gradu bio je približan, kao što možemo videti u tabeli 1. Bilo je vrlo malo praznih ili napuštenih stanova, da bi između 2002. i 2011. došlo do naglog povećanja broja stanova, koje nije pratio trend tolikog povećanja broja domaćinstava. Iako na prvi pogled statistika izgleda ohrabrujuće i govori u prilog tome da stanogradnja funkcioniše, poleđina iznetih podataka je umnogome drugačija. Od 17.488 stambenih jedinica koje trenutno postoje u gradu, čak 4.000 su nenastanjene dok je više od 2.100 nastanjeno ljudima koji tu borave na osnovu različitih zakupa, podstanarstva, rodbinskih veza itd. Veliki broj praznih, uglavnom novoizgrađenih stanova statistički potkrepljuje tvrdnju da je sigurnije ulagati kapital u stanogradnju, čak i ukoliko ti stanovi trenutno ne mogu da se prodaju.

Godina

1971

1981

1991

2002

2011

Br. stanovnika

27658

35488

37560

35589

37282

Br. Domaćinstava

8948

11676

12768

12987

13844

Br. Stanova

8281

11067

13203

13695

17488

Tabela 1. Uporedni pregled broja stanovnika, domaćinstava i stanova Jagodina4

I dok mali broj pojedinaca poseduje veći broj nekretnina, obični ljudi mogu samo da sanjaju o kupovini stana pošto je prosečna zarada oko 35.0005 dinara, dok se cena kvadratnog metra kreće oko 600 evra, a treba imati na umu da je samo prosečna potrošačka korpa veća od prosečne zarade. Na kraju, postavlja se pitanje: za koga se grade ti novi stanovi kada veliki deo stanovništva ne može da ih priušti.

Trenutno je udeo javnih stanova u ukupnom broju stambenih jedinica u gradu negde oko 0,6%6 i jedan je od najnižih u Srbiji, što je vrlo mali procenat čak i u odnosu na zapadne države, s kojima je trenutno veoma popularno porediti se. Udeo javnih stanova u ukupnoj vlasničkoj strukturi stanova je preko 10% u Engleskoj i Holandiji, dok u Fancuskoj postoji zakon da barem 20% stanova moraju biti socijalni stanovi, u ovim državama su socijalni stanovi i dalje poželjni i privlačni za življenje.

Da bi dosegli ciljeve postavljene na početku teksta potrebno nam je novo masovno ulaganje u javno i socijalno stanovanje za sve a posebno za one koji sebi ne mogu da priušte da u trenutnoj tržišnoj utakmici dodju do stana.

Predrag Momčilović

Fotografija: https://www.flickr.com/photos/simajr/4391793631/

1.Univerzalna deklaracija o pravima čoveka

4.Republički zavod za statistiku, http://www.stat.gov.rs/

5.Republički zavod za statistiku , http://www.stat.gov.rs/

6.Republički zavod za statistiku , http://www.stat.gov.rs/