Deinvestiranje zarad očuvanja klime

_DSC0346Deinvestiranje je kao što ime samo govori proces suprotan od investiranja i podrazumeva povlačenje novčanih sredstava iz odredjene oblasti. Ono je metoda tihog otpora i kontra-akcije, koje koristeći se metodom finansijskog podstreka, tj njegovog odsustva, utiče na ponašanje/odluke/pravac razvoja onih na koje je usmerena. Tokom istorije nekoliko deinvesticionih kampanja je doprinelo pozitivnim društvenim promenama; na primer kampanja protiv vojne akcije u Darfuru, protvi duvaske industrije ili južno-afričkog aparthejda.

Danas, kampanja deinvestiranja iz industrije fosilnih goriva na globalnom nivou okuplja organizacije civilnog društva, političke partije, pojedince kao i spontano oformljene grupe. Sve ove inicijative imaju za cilj da se smanji javno finansiranje ove grane industrije, kako bi doprinele zaustavljanju industrije fosilnih goriva. Svakako, krajnji cilj je omogućavanje bolje klime za investicije u industriju obnovljivih izvora energije.

Istražvanja pokazuju da rast temperature od 2 stepena celzijusa, koji se uzima kao apsolutno poslednja granica pre nepovratnih klimatskih katastrofa, može da istrpi još oko svega 570 gigatona ugljendioksida. S druge strane ukupna količina ugljendioksida koju kompanije fosilne industrije već poseduju u svojim rezervama je oko 2700 gigatona.

Iako je ova diskrepancija zastrašujuća, kampanja deinvestiranja ima uticaja, jer ono što čini fosilne reserve upotrebljivim jesu upravo finansijske subvencije koje industrija fosilnih goriva dobija od različitih institucija, najčešće u formi investicija. Utoliko, ako bi mogli da smanjimo te investicije, smanjili bismo automatski i mogućnost eksploatacije postojećih rezervi fosilnih goriva pod koncizom kompanija.

Ova kampanja ne cilja private fondove toliko, koliko insistira na transparentnosti javnih investicionih fondova i njihovom povlačenju iz fosilne industrije. Po rečima Bil Mekibina, osnivača 350.org :“Ako je pogrešno uništavati klimu, i te kako je pogrešno profitirati na tome”.

U tom smislu deinvestiranje nije samo kampanja protiv klimatskih promena, već i kampanja koja zagovara transparentno i participativno rukovanje javnim investicionim fondovima, koji su ništa više nego direktan novac poreskih obveznika, kojim država manipuliše na berzi. Tako deinvestiranje zahteva da naši penzioni, zdravstveni, privredni, religijski fondovi budu uloženi u industrije koje ne samo da ne uništavaju eko-sisteme, već da budu uloženi u industrije koje rade na njihovoj zaštiti, oporavku i napretku.

Ne znam da li fosilna industrija, penzioni fondovi, investicija i faktori rizika itd. zvuče kao velike reči ali uspešne akcije deinvestiranja su počele i bile vodjene od strane pojedinaca, studenata, penzionerskih klubova, itd. Na strani onih koji se zalažu za ovakvu politiku javnih fondova nalaze se zakoni o dostupnosti informacija od javnog značaja, klimatske politike potpisane na konferenciji partija u Parizu (COP21), kao i podrška internacionalnih organizacijaivilnog društva kao što je 350.org, ili partija kao što je Evropska zelena partija.

Da li znaš gde država ulaže tvoj studnetski ili penzioni fond? Da li znaš koja je glavna obrtna grana tvoje banke? Odluči, istraži, okupi, započni, deinvestiraj!!!!

Naša klima, naš novac, naša odluka !!!

Vesna Jusup

Fotografija:https://www.flickr.com/photos/jamesennis/8531904091/