Reciklaža u Srbiji: slučaj roze toalet papira

72147124_60e087160b_oNa kom nivou je reciklažna politika u Srbiji i da li je napredovala poslednjih godina vrlo lepo nam pokazuje jedna reklama za toalet papir. Dok se porodica šeta i kupuje u velikom supermarketu, devojčica donosi toalet papir koji joj se svideo i koji je, začudo, roze boje (stereotipizacija boja). U tom momentu na scenu stupa sveznajući otac koji joj objašnjava da taj papir zapravo nije roze boje, nego su ga zle čike obojile da bi sakrili da je napravljen od recikliranog papira. Nakon par sekundi vizuelne sugestije kako je reciklirani papir grozan, otac dolazi do krajnjeg zaključka da samo toalet papir od čiste celuloze može biti beo.

Ova reklama, sem što iznosi netačne podatke, ima potpuno antiemancipatorni karakter. Tačno je da se dosta toalet papira koji je napravljen od recikliranog papira boji i da teško mogu biti skroz beli, ali upravo u bojama i leži problem ovakvih toalet papira. Boje mogu da dovedu do različitih zdravstvenih posledica, ali papir kao papir je potpuno bezbedan i mnogo manje škodljiv po životnu sredinu nego novi toalet papir od čiste celuloze. Laž je da samo papir od sveže posečenog drveta može biti blistavo beo, jer sa poboljšanjem tehnologije i dovoljnom količinom izbeljivača svako govno može dostići belinu snega.

Drugi momenat ove reklame je verovatno još problematičniji. Reklama se jasno pozicionira na stranu antireciklaže i reciklažu prikazuje kao nešto loše i prljavo. Srbija se već sada nalazi na dnu lestvice Evropskih zemalja po procentu recikliranog otpada. Trenutno se reciklira svega oko 6% otpada i to samo u određenim oblastima. Ovom reklamom na udaru su se našli centri za reciklažu papira kojih na nivou cele zemlje ima samo par, što je daleko manje od potrebnog.

Da reklama samo prati već utabani put koji je u oblasti reciklažne politike stvorila država jasno je vidljivo već na prvi pogled. Jasno je i da država nema dugoročno održivu politiku upravljanja otpadom kada se zna da 97% ukunog otpada završava na deponijama (veliki deo na divljim deponijama). Ranije je bilo pokušaja da se napravi privid da se nešto radi na polju upravljanja otpadom i reciklaže akcijama poput očistimo Srbiju, koja je bila veliki promašaj i koja je samo jednom godišnje pokušavala da utiče na posledice problema. Projekti reciklažnih ostrva i pojedinačno sortiranje otpada po domaćinstvima doživeli su, takođe, fijasko. Lokacije reciklažnih ostrva su bile previše udaljene i jako retke, pogotovu na periferiji grada, dok je proces individualne separacije otpada bio neefikasan i kompleksan za većinu stanovništva. Oni koji su se trudili, uprkos svim ovim izazovima, bivali su zapanjeni kada na kraju dodje kamion i sav taj odvojeni materijal utovari zajedno.

I dok se u drugim državama na otpad gleda kao na važan resurs od koga se mogu dobiti energija i reciklirati korisne materije, u Srbiji se na ovo gleda kao na dodatni trošak koji bi treblo izbeći. Razlika se vidi i u broju zaposlenih u reciklažnoj industriji, koji je u zemljama zapadne Evrope znatno viši nego kod nas. Ovde se vlasti čak uporno trude da Romima, koji su najveći recikleri i sakupljači sekundarnih sirovina, onemoguće pristup ovim sirovinama. To se uglavnom radi prisilnim iseljenjima iz centra grada, čime se odvajaju od mesta rada, s obzirom da se većina sekundarnih sirovina nalazi u centru. Jedan od načina je i dizajn novih podzemnih kontejnera, koji su napraljeni tako da osiguraju da niko ne može iz njih da izvadi neke korisne materijale. O merama zdravstvene i socijalne zaštite ovih ljudi je izlišno i govoriti, jer one uopšte ne postoje.

I dok Evropska unija ima visoke zahteve po pitanju ekologije i zaštite životne sredne, što je vidljivo i u poglavlju 27 sporazuma o pridruživanju, Srbija daleko ispod stoji zbog čega je i dobila najnižu ocenu baš u oblasti ekologije. Da bi došlo do ikakvog poboljšanja na ovom polju potrebna je promena državne politike ka shvatanju da ulaganje u zaštitu životne sredine nije trošak nego investicija u budućnost, i to ne zbog Evropske unije i pridruživanja već zbog nas samih i našeg zdravlja.

U nekoj budućoj reklami bilo bi dobro da otac pokaže devojčici i koliko je drveća i drugih biljnih i životinjskih vrsta nastradalo zarad dobijanja čisto belog toalet papira i da li je to vredelo nereciklaže.

Predrag Momčilović

Fotografija:Jitter Buffer