Voz Beograd – Kosovska Mitrovica, transport ili politička igračka?

image-0-02-05-27ac19c018821f3a671cd88c75be3c668d727813f099fc88c3b7671228da072f-v_1000x0Većinu ljudi je obradovala vest o uspostavljanju direktne linije iz Beograda za Kosovo preko središnjih delova Srbije, kojima odavno nedostaju direktni vozovi za Beograd. Iako je velikim delom pruga u lošem stanju, naročito između Lapova i Kraljeva preko Kragujevca, te vreme putovanja znatno duže nego autobusom, za jedan veliki deo Srbije je to bio znak da ih se konačno neko setio. Međutim, onda sledi hladan tuš: voz saobraća samo jednom nedeljno, i to polazak vezan samo i isključivo za potrebe studenata iz Kosovske Mitrovice, i to samo onih koji se rodnim kućama vraćaju samo vikendom!

Naravno da ljudi nemaju ništa protiv studenata iz Kosovske Mitrovice, ali gde su u celoj priči studenti koji studiraju u Kraljevu, Kragujevcu i Beogradu? Gde su vikendaši, posetioci sajmova u Beogradu i Kragujevcu, seljaci kojima je mogućnost prevoza robe železnicom uslov opstanka, pacijenti kliničkih centara Beograd i Kragujevac, za koje je prenaporno da dugo putuju autobusom ili automobilom? Dolina Ibra ima izuzetne turističke vrednosti, Matarušku, Bogutovačku i Jošaničku banju, niz srednjovekovnih tvrđava i manastira, mnoštvo prirodnih lepota, ali kako imati odgovarajuću vezu sa svim tim sadržajima, ako postoji samo jedan voz nedeljno?

Kad uđeš u voz, prekrsti se i zapali sveću

Kompozicija namenjena saobraćaju na relaciji Beograd – Kosovska Mitrovica spolja je oslikana nazivima najznačajnijih manastira, a iznutra nekim od fresaka iz istih. Ako se neko prevari i greškom upali sveću, uključiće se sistem protivpožarne zaštite, zbog kojeg je i pušenje zabranjeno u ovim vozovima. Ima li smisla u jednoj sekularnoj državi voz državnih železnica oslikavati verskim motivima? To bi bilo prihvatljivo ako bi neka verska organizacija imala privatni voz-crkvu, ili voz džamiju, ali nikako za voz u javnom saobraćaju, namenjen svima bez obzira na versko i nacionalno opredeljenje, rasu, rod, seksualnu orijentaciju ili političke stavove. Odnosno prevoz namenjen svima koji plate kartu i poštuju osnovni red u javnom prevozu. Sa te strane, neprimereno je i iznošenje političkih stavova tipa »Kosovo je Srbija« na sredstvima javnog prevoza.

Ako uspostavljanje direktne linije zaista ima cilj rešavanja nekog od mnoštva problema na Kosovu i Metohiji, onda bi jasno trebao biti orijentisan ka svim narodima koji vekovima žive na Kosovu uključujući i Albance. Saradnja između Srba i Albanaca se spontano razvija, svi konditorski proizvodi u Srbiji imaju opis proizvoda na albanskom, najveći autobuski prevoznici poput Niš Ekspesa uopšte nisu gadljivi na albanski novac dat za kartu. Svima na Kosovu, a ne samo Srbima su potrebne bolje železničke veze. Činjenica da su poslednjih 18 godina upravo Srbi jedna od najugroženijih nacionalnih manjina na Kosovu, da je nekima uskraćeno čak i pravo da bezbedno žive u mestu gde su rođeni i koriste svoju imovinu, ne sme biti izgovor za segregaciju u javnom prevozu.

Kakvi vozovi su stvarno potrebni?

Kada su u pitanju osnovne transportne veze, Srbija ima Novi Pazar, kao neslavnog rekordera, najvećeg grada u Evropi nepovezanog na železničku mrežu. Uz to, Kragujevac je verovatno jedini regionalni centar u Evropi bez direktnog putničkog voza do prestonice. Ipak kada je u pitanju samo povezivanje direktnim vozom Beograda sa Kosovom, veza preko Kragujevca neće biti povoljno rešenje dokle god se ne rekonstruiše deo pruge od Lapova do Kraljeva, sa prosečnom brzinom oko 30km/h. Pruga preko Kruševca je takođe u izuzetno lošem stanju, te je trenutno najpovoljniji prilaz Kraljevu iz pravca Beograda preko Požege i Valjeva. Uz to, to je jedini prilaz Kraljevu koji je trenutno elektrifikovan. Samo tim potezom bi se vreme putovanja između Beograda i Kosovske Mitrovice smanjilo sa 10 na 8 sati. Kako su obezbeđena sredstva iz kredita za remont pruge Beograd – Bar, u skorijoj budućnosti voz ne bi bio sporiji od autobusa, a kudikamo jeftiniji i udobniji. Dizelmotorni vozovi namenjeni regionalnom saobraćaju nisu pogodni za putovanja duža od 2-3 sata. Za te svrhe treba remontovati vagone, i formirati kompoziciju sa lokomotivskom vučom. Vozovi bi trebali saobraćati do Kosovog polja, kao centralne stanice Kosova i Metohije, a u najgorem slučaju do železničke stanice u južnom delu Kosovske Mitrovice.

Za samu privredu Raške oblasti je važno da direktan voz iz Beograda staje u turističkim centrima. Usporenje saobraćaja bi se višestruko isplatilo i lokalnom stanovništvu i državi kroz veće prihode od turizma. Minimalan red vožnje bi bio dva para vozova. Pored toga potrebno je povećati broj polazaka regionalnih vozova, orijentisanih ka smenama radnika, đaka i studenata u Raškoj, Kraljevu i Kosovskoj Mitrovici. Već odavno je potrebna rekonstrukcija i elektrifikacija pruge Lapovo – Kraljevo – Kragujevac, ali i pre toga, potrebno je uspostaviti minimalno dva para vozova dnevno Beograd – Kragujevac. Ipak, za sve ovo, potrebna je jedna mnogo ozbiljnija transportna politika, u kojoj se železnice neće tretirati kao propagandno sredstvo, već okosnica razvoja privrede i povezivanja ljudi.

Karlo Polak