Klimatsko finansiranje kao katalizator rodne ravnopravnosti

4058016979_c6e2c22855_bUzročno – posledične veze klimatskih promena i ravnopravnosti polova sve su više u fokusu. Mnogo (nikako i dovoljno) je već rečeno o disproporcijalnim efektima klimatskih promena na kvalitet života žena i devojaka, koje čine većinu stanovništva već pogođenog klimatskim promenama ili su pod direktnom pretnjom. Širom sveta, žene nailaze na veći broj prepreka kada govorimo o pristupu mogućnostima kao što su promena posla, putovanja, vlasništvo nad imovinom, aktivnom učestvovanju u pravnim, političkim i društvenim procesima donošenja odluka, itd. Sve to direktno utiče na mogućnosti žena da podjednako učestvuju u lokalnim i globalnim procesima borbe protiv klimatskih promena.

Za početak, nadam se da nema potrebe razmatrati osnovne argumente zašto je neophodno obazreti se na rodnu perspektivu klimatksih promena. Ako ništa drugo, žene čine 50+ posto svetskog stanovništva i nijedan problem niti njegovo rešenje ne mogu ignorisati pola ciljne grupe. Neumorni napori civilnog društva, aktivista i političara doveli su do otvaranja mnogih pitanja, podržali i sproveli relevantna istraživanja i pokrenuli konkretne procese koji bi doprineli smanjivanju rodnih razlika u sferi borbe protiv klimatskih promena.

Ovim ćemo se ukratko osvrnuti na klimatsko finansiranje i rodne perspektive.

Kada je reč o klimatskom finansiranju, rodna perspektiva nije bila njihov integralni deo. Naprotiv, njeno postojanje je veliki uspeh feminističke struje unutar klimatskog pokreta. Dve osnovne postavke jesu:

  1. Održivost se ne može postići bez rodne perspektive
  2. Rodna ravnopravnost se ne može postići osim ako je integrisana u sam početak i svaki aspekt transformativnog procesa

Kada govorimo o konkretnim primerima već 2011. godine donete su odredjene smernice vezane za rodnu perspektivu fondova, kao što su Kjoto protokol, Adaptacioni fond Kjoto protokola i Globalni fond za životnu sredinu (GEF-a). Ipak, tokom 2014. godine samo 18% projekata u okviru GEF-a dotakli su se teme rodne ravnopravnosti u okviru adaptacionih klimatskih projekata društvene tematike.

Zeleni klimatski fond je prvi multilateralni fond koji uključuje rodnu ravnopravnost u sve aspekte svoga rada. Pre svega, Fond ima strogu politiku zapošljavanja, kao i komplementarne politike rada, organizacije i saradnje, koji obezbedjuju nominalnu kvantitativnu ravnopravnu podelu i primenu strukturalnih resursa fonda.

Sledeći korak odnosi se na realizaciju projekata u saradnji sa spoljnim saradnicima. Svi realizatori projekata na lokalnom nivou moraju da poseduju rodni portfolio, koji dokazuje da je rodna ravnopravnost ispoštovana u projektnoj aplikaciji, ali i u životnom veku same organizacije, konsultantske kuće ili već nekog drugog aktera. Ova mera, naravno, ostavlja posledice po kompanije kao što su multinacionalne banke, fondovi za razvoj, konsultantske agencije i druge institucije koje, uglavnom, nisu najveći ljubitelji rodno senzitivnih struktura i inicijativa. Nepotrebno je reći da, kada je reč o krajnjim korisnicima, projektne aplikacije moraju da dokažu održivi doprinos rodnoj ravnopravnosti i poboljšanju socio-ekonomskog položaja žena u okviru relevantne teritorije.

Važno je napomenuti da rodni propisi klimatskih fondova rade u korist malih i srednjih preduzeća. Oni po pravilu imaju slabiju startnu poziciju da pobede na tenderima za klimatske projekte samim tim što su manjih kapaciteta. S druge strane, upravo ove kompanije imaju bolji rodni portfolio nego multinacionalne organizacije i kompanije. Tako vidimo da rodni propisi utiču pozitivno i na povećanje diversifikacije aktera klimatskih projekata kao i da doprinose većoj ukorenjenosti klimatske akcije na lokalni nivo.

Klimatski fondovi tako postaju značajan doprinos rodnoj ravnopravnosti. Na ovom primeru možemo videti kako rodni propisi u kros-sektoralnoj saradnji sa drugim procesima daju pozitivne rezultate na lokalnom nivou, ekonomskom balansiranju i povećanju demokratičnosti političkih procesa, te bi stoga trebali postati deo svih razvojnih fondova. Civilno društvo, feminističke organizacije, itd. i dalje igraju ključnu ulogu u procesu monitoringa i evaluacije klimatske akcije i osiguravaju da rezultati borbe protiv klimatskih promena dopunjuju i pojačavaju borbu za ravnopravnost polova i poboljšanje položaja žena u svim drugim oblastima.

*Ovaj tekst je inspirisan i podstaknut radom i delom Liane Schalatek, pomoćnice direktora Kancelarije Fondacije Hajnriha Bela u Vašingtonu, koja se neumorno zalaže za rodne regulative u okviru klimatske akcije.

Vesna Jusup

Fotografija:flickr