Istorija bicikla – nastanak i usavršavanje

11Prve karuce ili kolica sa paocima na točkovima su korišćenja u Mesopotamiji pre 4000 godina. Pretpostavlja se da su takvi točkovi postojali u Kini još pre 6000 godina. Međutim niko u to vreme nije mogao ni da pretpostavi da će takvi točkovi biti postavljeni jedan iza drugog na vozilu koje će služiti za prevoz. Prvu skicu takvog vozila napravio je čuveni vizionar i slikar Leonardo da Vinci 1490 godine. Reč bicikl nastala je od latinske reči ’’bis’’ i grčke ’’kyklos’’.

Francuz Comte Mede de Sivrac 1790 godine napravio je prvi model bicikla koji nije imao upravljački mehanizam prednjeg točka, a vozač je sedeo na ovom drvenom ’’konjiću’’ odupirući se nogama od tla. Ovaj model se zvao ’’Celerifere’’ ili kako bi Englezi rekli ’’scooter’’, a mi trotinet. Upravljački mehanizam primenio je Nemački baron Karl Drais von Saurbronn 1817 godine. Takav bicikl je prikazan na izložbi 6.aprila 1818 godine u Parizu i nazvan je ’’Draisienne’’ ili dresina. Tako je nastao bicikl kao prevozno sredstvo isključivo pogonjeno ljudskom snagom. Mnogo godine kasnije će se razviti čitava grupa vozila koja će po tome i dobiti naziv ’’HPV-Human Powered Vehicles’’.

U početku su oba točka bila podjednake veličine, a zatim su brojni izumitelji počeli da eksperimentišu sa veličinom točka. Pierre Michaux i njegov sin Ernest mehaničari iz Francuske 1860 godine dodali su kurble i pedale na prednji malo veći točak. Do slične ideje je došao i kovač iz Škotske Kirkpatrick Mac Millan 1839 godine, ali je to primenio na zadnjem točku. Na drvenim točkovima su bili metalni obruči kao na kočijama, a biciklistički ram je bio napravljen od drveta. Ovakvi bicikli su imali kurble i pedale na prednjem točku i u Francuskoj su se zvali ’’Velocipede’’, a u Engleskoj ’’Boneshaker’’. Kako su bili jako neudobni na podlozi od kaldrme, a i radi boljeg kontakta sa podlogom R.W.Thompson je 1845 godine prvi postavio tvrde gumene pneumatike na točkove.

Velocipede.svg

Tek 1869 godine vozilo koje je imalo metalne točkove obložene tvrdom gumom dobilo je u Engleskoj naziv ’’Bicycle’’. Gradski muzej u Vršcu ima dva modela starih bicikala. Jedan je iz 1870, a drugi iz 1884 godine.

Potreba za postizanjem veće brzine dovela je do ideje da se poveća prečnik točka. Tako je 1870 godine Britanski inženjer James Starley iz ’’Cowentry Sewing Machine Company’’ napravio bicikl sa velikim prednjim točkom da bi povećao brzinu. Takav dizajn je nazvan ’’penny-farthing’’(peni-četvrt penija) zbog razlike u veličini između velikog i malog točka. Model ’’Ariel’’ je imao i diferencijalni mehanizam koji je omogućavao da se točak okreće 2 puta brže od okretanja kurble. H.J.Lawson je četiri godine kasnije primenio lančani prenos i omogućio da se odvoji osovina točka od osovine na kojoj su kurble i pedale. Takav bicikl je imao točkove podjednake veličine i zvao se ’’safety bicycle’’.

Rover

Usavršavanje u sledećih petnaest godina donelo je niz noviteta kao što su: ramovi od varenih metalnih cevi, gume ispunjene vazduhom, metalne žbice na točkovima, primena kotrljajućih ležaja na osovinama; menjača i efikasnijih kočnica upravljanih pomoću ručica povezanih sajlom. Vraćanjem na stari koncept podjednakih točkova praktične veličine James Starley je 1885 godine napravio prvi bicikl sličan današnjem i nazvao ga ’’Starley Rover Safety Bike’’. Treba još napomenuti da su još tada pravljeni modeli sa više točkova: tricikli i kvadricikli. Takođe bicikl za dvoje tandem i kardanski prenos primenjen na biciklu su patentirani pre kraja XIX veka.

Razvoj bicikla je stagnirao sa početkom proizvodnje automobila u prvoj polovini XX veka. Tokom sedamdesetih i osamdesetih pojavili su se novi tipovi bicikla poput MTB brsko-terenskog i BMX bicikla za extremne trikove. Vrhunski bicikli danas imaju i do trideset brzina, prave se od superlakih materijala koji su primenjivani u konstruisanju svemirskih letilica ili bolida formule-1. Međutim ti najskuplji modeli su poslednja reč tehnike i namenjeni su profesionalnim takmičarima.

f8b2391a5d23447bf4b4f043cdf58e20

Bilo je i ranije modela sa pomoćnim motorom poput poznatog ’’Solex’’’bicikla sa lakim benzinskim motorom. Međutim u novije vreme pojavili su se ’’pedelec’’ bicikli sa pomoćnim ’’Bion-X’’ električnim motorom koji se napaja strujom iz Li-jonskih baterija. Sofisticirana elektronska oprema omogućava brzo punjene baterija i čak dopunu u toku vožnje u takozvanom regenerativnom postupku prilikom usporavanja na nizbrdici ili kočenja.

Današnja definicija bicikla je: Vozilo sa dva točka, postavljena jedan iza drugog, pokreće se okretanjem nožnih pedala vezanih beskrajnim lancem i zupčanicima sa zadnjim točkom. Prosečan biciklista kome bicikl služi kao prevozno sredstvo ili za rekreaciju može izabrati jednostavan i po ceni pristupačan bicikl. Za razliku od drugih prevoznih sredstava sa motornim pogonom bicikl apsolutno ne zagađuje okolinu, lagan je, zauzima malo prostora i nije skup, odnosno dostupan je svima.

Milan Borić