Skidanje pink(washing) naočara

ves masinaTermin “pinkwashing” je prvobitno proizašao kada je izraelska vlada pokrenula kampanju 2005. godine pod nazivom „Brend Izrael“ koja je imala za cilj da prikaže Izrael kao modernu zemlju koja neguje prava LGBT+ populacije, nasuprot njenim susedima gde su životi ove grupacije ugroženi. Par godina kasnije, turistički odbor Tel Aviva u saradnji sa Ministarstvom turizma je pokrenuo novu kampanju u vrednosti od 90 miliona dolara kako bi predstavio ovaj grad kao internacionalno gej odmaralište. S obzirom na visoke cene prisutne u Tel Avivu, ovo turističko odredište nije namenjeno svakome, već je rezervisano za tanak sloj finansijski privilegovanih (gej) ljudi, čime ono i dobija, tj. zadržava svoj elitni karakter. Ovakva strategija manipulisanja i korišćenja LGBT+ populacije kao sredstva zarad punjenja džepova i sticanja profita, pri čemu se suštinski prava LGBT+ osoba ne menjaju, nazvana je „pinkwashing“.

Turistička kampanja u Tel Avivu naravno nije usamljen slučaj pinkwashing-a. Primeri idu od promovisanja „etične nafte“ u Kanadi, preko Adidasove kampanje „Love is love“, pa sve do sladoleda Ben&Jerry’s i Burger King proizvoda koji su takođe pokrenuli kampanje „podrške LGBT+ populaciji“ privremeno menjajući ambalaže svojih proizvoda u dugine boje ili slično.

Možemo uočiti obrazac da je gotovo uvek reč o multinacionalnim kompanijama koje svoju ponudu prilagođavaju u zavisnosti od regije koju obuhvataju. Kako je zapravo glavni cilj upravo sticanje profita, a ne kojekakva humanost, prethodno navedene ponude se ne mogu naći u regijama koje su otvoreno homofobne, transfobne ili na bilo koji način pokazuju i podstiču netrpeljivost prema LGBT+ populaciji, a gde takođe možemo naići na neke od ovih korporacija. Dakle, one će nastaviti da direktno sarađuju i profitiraju od onih društava gde se LGBT+ osobe diskriminišu, ali i sa onima gde su one „prihvaćenije“. Stoga, one predstavljaju samo jednu od ciljnih grupa kojoj nastoji da se plasira neki proizvod kako bi se povećala potražnja za istim, a samim tim i profit kompanije koja stoji iza njega.To je samo dokaz da nije reč ni o kakvoj „etičnosti“, niti ideologiji određene korporacije, već o dvostrukim standardima koji će varirati i modifikovati se u zavisnosti od onoga ko plaća.

Ana Brnabić mandatarka za sastav vlade

Kada je reč o Srbiji, od skoro smo svedoci dolaska Ane Brnabić na poziciju mandatarke. Neki navode da ovaj čin predstavlja jedan revolucionarni momenat gde po prvi put u istoriji na ovoj poziciji imamo ne samo žensku osobu, već i autovanu lezbejku. Činjenica je da je ovo zaista atipična situacija za Srbiju koja je izrazito patrijarhalna i homofobna sredina. Da li to znači da smo se udaljili od ovakvog sistema? Da li je opala diskriminacija prema LGBT+ osobama? Da li je ovo dokaz o integrisanosti i dobrom položaju LGBT+ osoba u društvu? Pa, ne.

Slučaj sa Anom Brnabić je još jedan od primera pinkwashing-a. U pitanju je upravo skretanje pažnje sa problema sa kojima se suočava LGBT+ populacija u Srbiji kroz davanje lažne slike o tome kakvo je zaista stanje na ovom polju. Ovo je vrlo problematično iz više razloga.

Prvo, LGBT+ populacija se na globalnom nivou, pa tako i u Srbiji, suočava sa raznoraznim problemima i oblicima diskriminacije: od vršnjačkog nasilja, odbacivanja od strane porodice, finansijske nestabilnosti, itd, sa kojima se svakodnevno susreću. Pozicioniranje Ane Brnabić sa svojom desničarskom ideologijom na mesto mandatarke zapravo skreće pažnju sa ovih problema, dajući široj javnosti Srbije, koja već smatra da se LGBT+ populacija previše eksponira i da treba da se zadrži u svoja „četiri zida“, iskrivljen uvid u to kako je biti LGBT+ osoba. Vođenje primerom Ane Brnabić se podstiče individualizacija i odvraćanje od kolektivnih problema LGBT+ populacije.

Postavljanje Ane Brnabić na mesto mandatarke samo dodatno doprinosi održanju kapitalističkog sistema i mašinerije koja dodatno produbljuje društvene nejednakosti. Privatizacijom i težnjom za nagomilavanjem profita koji će biti u rukama izuzetno malog procenta stanovništva na vrhu hijerarhije se ne stvara prostor za brigu o ljudima jer ta briga predstavlja trošak, što se kosi sa osnovnim ciljem kapitalizma. Tome takođe doprinosi i podsticanje individualizma prilikom čega ljudi posmatraju jedni druge kao konkurenciju, te takvo stanje otežava pristup kolektivnoj borbi za ljudska prava. Iz tih razloga, kapitalizmu ide u korist da marginalizovani ostanu upravo tamo gde jesu – na margini društva, jer na taj način on opstaje. Stoga, kapitalistički sistem nije, niti može biti na strani socijalno ugroženih i marginalizovanih.

Dolaskom LGBT+ osobe, u ovom slučaju lezbejke, na neku od pozicija moći ne znači da problemi ne postoje, niti da će oni ovim postupkom biti automatski rešeni. Nasuprot tome, ovaj dobijeni status će biti samo manipulisan zarad posredno dodatnog tlačenja ove grupacije i spinovanja. Generalno govoreći, postojanje hijerarhije nikada i ne ide u korist ugroženima, niti bilo kome osim (kapitalističkom) mehanizmu, koji stoji iza konkretne osobe, reklame ili nečega trećeg. Ta osoba je samo otelotvorenje veće mašinerije koja povlači konce u pozadini i manipuliše širim društvom, skrećući pažnju sa pravih problema.

Napraviću paralelu sa izborima u Francuskoj i sa Marin Le Pen. Marin Le Pen je žena koja je ujedno i ultra desničarka, čija politika ni na koji način ne bi doprinela poboljšanju položaja žena, već bi ih čak plasiranjem svojih konzervativnih i fašističkih vrednosti dodatno ugrozila. Dakle, nije dovoljan uslov da neko bude pripadnik određene grupe da bi učinio nešto dobro za to grupu. Isto tako, činjenica da je Ana Brnabić postala mandatarka, zasigurno ne znači da će se prava LGBT+ osoba i žena promeniti na bolje. Takođe, time što je ona postala mandatarka ne znači da je Srbija manje homofobna. Nasuprot tome, ona, kao jedan segment kapitalističkog uređenja, kreira privid „otvorene, emancipatorske države“, pri čemu je realnost sasvim drugačija. U ovom slučaju, LGBT+ su samo pijuni za manipulaciju, održavanje kapitalističke matrice koja se ovakvim postupkom samo održava i reprodukuje.

Nije čudno što proteklih dana u medijima možemo naići samo na ovu vest, posebno ako uzmemo u obzir da je pitanje izlaska van heteronormativnih obrazaca i dalje tabu tema koja nije u dovoljnoj meri pokrivena kod nas. Ipak, ne bi bio prvi put i postoji osnovana sumnja da je reč i o skretanju pažnje narodu sa nekih gorućih tema koje će značajno uticati na naše živote, poput Zakona o dualnom obrazovanju i Zakona o agencijskom radu. Na ovaj način, fokus je preusmeren ka temi koja po patrijarhalnim standardima iskače iz norme.

Bilo kako bilo, uprkos tome što se ovaj čin ocenjuje kao progresivan, on služi pukom reprodukovanju rodne, seksualne, klasne neravnopravnosti. Takođe, navođenjem toga da će sada LGBT+ osobe biti osnažene da se autuju nije adekvatno s obzirom na to da se uslovi života jačanjem kapitalizma samo pogoršavaju, što se najviše odražava upravo na najugroženijima: siromašnima, LGBT+ osobama, Romima, itd, pri čemu neko može biti ugrožen i prema više kriterijuma, a ne samo jednom. Stoga, promena neće doći utemeljivanjem i održavanjem ovakvog uređenja koji isključivo brani interese elite koja zadržava svoj privilegovani položaj preko marginalizovanih grupa i putem manipulisanja naroda korišćenjem različitih metoda poput i samog pinkwashing-a, već celokupnom promenom sistema iz korena.

Vanja Zarić