Aralsko jezero: od ribarskog raja do groblja brodova

Aral Sea Ship Cemetery VIII

Aralsko jezero, ili kako su ga nekada zbog svoje veličine nazivali Aralsko more, nalazi se na granici Uzbekistana i Kazahstana. Nekada po veličini četvrto jezero na svetu izgubilo je veliki deo svoje površine i svelo se na nivo slane bare. Od izvora života, jezero se pretvorilo u slanu pustinju i groblje za nasukane brodove.

Kako je došlo do ovakve situacije?

Uzbekisatan i Kazahstan, tada članice Sovjetskog Saveza, pokrenule su proizvodnju pamuka već krajem 40-ih godina dvadesetog veka, sa ciljem da postanu svetski lideri u ovoj delatnosti. Ubrzo su stigli do vrha liste najvećih proizvođača pamuka, a cenu tog “napredka” platilo je Aralsko jezero. Reke Amu Dariji i Sir Darji najznačajnijie su pritoke ovog jezera. Kada je njihova voda počela da se koristi u navodnjavanju polja pamuka, dotok vode u jezero se naglo smanjio. Pamuk je jedna od kultura koja zahteva najveće količine sveže vode za navodnjavanje i značajno utiče na vodeni otisak neke zemlje. Iz godine u godinu nivo vode u jezeru se smanjivao, a salanitet rastao. I nakon raspada Sovjetskog Saveza, uprkos ekološkoj katastrofi Kazahstan, a posebno Uzbekistan nisu želeli da se odreknu proizvodnje pamuka.

Danas je Aralsko jezero skoro u potpunosti nestalo. Podeljeno je na Veliko more na jugu koje se nalazi na teritoriji Uzbekistana i Malo more na severu, na teritoriji Kazahstana. Salanitet vode je toliko porastao da je ubio sav živi svet u jezeru i približio se salanitetu Mrtvog mora. Kazahstan je podigao branu kako bi pokušao da spasi Malo more na severu, što je dovelo do izvesnog poboljšanja. Uzbekistan se i dalje ne želi odreći ni kapi vode namenjene za polja pamuka, tako da je nivo Velikog mora u stalnom opadanju. Nekadašnje luke se nalaze kilometrima daleko od vodene površine. Promena nivoa mora dovela je do promene klime i izumiranja lokalnih biljnih i životinjskih vrsta. Nestankom ribe iz mora, veliki broj ljudi je doveden do granice gladi, dok se pamuk većinom izvozi, pa loklne zajednice gotovo da nemaju nikakve koristi od ove intenzivne idustrije.

Primer Aralskog jezera samo je jedan od mnogih kako čovek u izuzetno kratkom vremenskom roku može da uništi nešto što je priroda hiljadama i milionima godina stvarala. Uništavanjem prirode nestaje i okruženje u kome su lokalne zajednice vekovima obitavale, što dovodi do prinudnih ekoloških migracija, uz povećanje socijalne nejednakosti.

 

Aral_Sea_chronology_lg-e1520887877181

5378532793_103e4d2227_b
http://www.flickr.com/photos/painaporo/5378532793/
Moynaq
http://www.flickr.com/photos/azwegers/6226807306/
6285527276_ca25f76aed_b
http://www.flickr.com/photos/soyignatius/6285527276/
6285528102_23b559616b_b
http://www.flickr.com/photos/soyignatius/6285528102/
Terug naar het droge
http://www.flickr.com/photos/martijnmunneke/3417829126/
8600908036_65bdabef74_k
http://www.flickr.com/photos/infanticida/8600908036/
1463994112_cf19578778_o
http://www.flickr.com/photos/mentatkibernes/1463994112/
Kinderen
http://www.flickr.com/photos/martijnmunneke/3417023475/
3700963716_49353cde2b_b
http://www.flickr.com/photos/83337927@N00/3700963716/