Sat za našu planetu, koliki su dometi individualne odgovornosti za zaštitu prirode?

6886414126_10b3c5ad26_kAkcija “Sat za našu planetu” (Earth hour), i ove godine tradicionalno se organizuje poslednje subote u martu. Srbija će se pridružiti drugim državama i od 20:30 do 21:30 svetla će biti ugašena u domovima građana, državnim institucijama, turističkim atrakcijama, pojedinim privatnim kompanijama itd. Prvu akciju gašenja svetla pokrenuo je u Sidneju 2007. godine WWF (Svetski fond za prirodu), od tad do danas akcija se proširila u preko 180 država. U Srbiji se ove godine jedanaesti put organizuje gašenje svetla uz prigodni događaj u okviru akcije “Sat za našu planetu”. I dok ministar zaštite životne sredine kao najvažniji gost propratnog događaja bude dirljivo pričao o zaštiti prirode i kako smo svi odgovorni, vreme je da se zapitamo. Da li smo zaista svi jednako odgovorni i koliko će naše individualne odluke doprineti očuvanju prirode i planete u celini?

Glavna tema ovogodišnjeg Sata za našu planetu, uz klimatske promene koje su stalno u fokusu je i plastika i koliko plastike konzumiramo. I sami organizatori svesni su da sat vremena u mraku neće napraviti gotovu nikakvu promenu i navode kako je njihov glavni cilj podizanje svesti ljudi i promene navike. U gotovo svim najavama događaja, fokus je na tome kako celokupno čovečanstvo gura planetu na ivicu propasta. Svuda se pominje kako smo mi krivi za nestanak biljnih i životinjskih vrsta, kako smo mi krivi zbog preterane upotrebe plastike, kako smo mi krivi za klimatske promene. I da, čovečanstvo jeste zaslužno za eskalaciju svih ovih problema ali treba i otvoreno reći ne postoji jedno homogeno mi, koje je zaslužno za sve probleme. Siromašna osoba u Bangladešu zasigurno nije jednako zaslužna za sve ove probleme, kao multinacionalna kompanija.

Sem što organizuje Sat za našu planetu, WWF bavi se i zagovaračkim, aktivističkim i istraživačkim radom. Upravo je njihovo istraživanje objavljeno pre par meseci pokazalo da se populacija divljih životinja smanjila između 1970. i 2014. za 60%. Za ovo smanjenje životinjskog fonda nisu svi jednako zaslužni, glavni krivac jesu velike kompanije koje bez pardona eksploatišu prirodu a onda se operu zelenom bojom, tako što daju malu donaciju nekoj nevladinoj organizaciji i ugase svetlo na sat vremena. Klimatske promene koje su uvek prisutna tema na akciji Sat za našu planetu, nisu odgovornost svih nas već malog broja najbogatijih. Prema Carbon Majors Reportu, stotinu velikih kompanija odgovorno je za oko 71% ukupne emisije gasova staklene bašte. Sve dok ne dođe do promene u ovom sektoru, ostaće uzaludni svi apeli da se ugasi svetlo ili da se koristi manje plastike.

Ovo ne znači da ne treba da uradimo sve što je u našoj moći kako bi spasili planetu. Individualne odluke iako nisu rešenje problema, mogu biti korisne u praktikovanju i zamišljanju društva u kom želimo da živimo. Ipak velika većina vašeg ekološkog otiska dolazi iz društva i sistema u kome živite a tek manji deo odlazi na idividualne odluke. Važno je da smanjite svoju proizvodnju otpada, da prestanete sa konzumacijom mesa i odaberete ekološki održivi transport ali uz sve ovo neopodno je uključiti se u borbu za društvenu promenu, koja će voditi održivom, egalitarnom sistemu u kome su osnovne potrebe ljudi zadovoljene bez narušavanja prirode.

P.M.

Fotografija: Regi Fauzi