Kako pomoći pticama

35085538300_0a392f82d0_kNašli ste usamljenog ptića u nevolji. Šta učiniti?

Tokom proleća i leta  često se mogu videti ptići na tlu, bez roditelja na vidiku. Ovo nije razlog za brigu! To što roditelje ne vidimo ne znači da nisu tu. Sakupljaju hranu, motre na ptiće iz prikrajka ili su jednostavno uplašeni našim prisustvom. Operjali ptići uglavnom namerno napuštaju gnezdo nekoliko dana nego što su u potpunosti spremni da lete. Tada se desi da padnu na zemlju, a još uvek nisu dovoljno snažni da nastave let. Na tlu, posebno u noćnim časovima, mogu biti u opasnosti od napada pasa, mačaka i drugih grabljivaca. Ako ptić nije povređen, najbolje je podići ga na najvišu granu u blizini mesta gde ste ga pronašli ili još bolje gnezda ukoliko ga vidite, skloniti se i prepustiti roditeljima da nastave brigu o njima Mladunca možete podići koristeći merdevine ili rukom pažljivo staviti pticu na vrh nekog dugačkog štapa ili grane, prineti štap grani drveta i strpljivo sačekati da ptica sa vrha štapa sama pređe na drvo. Kada su u pitanju ptice grabljivice, poput sova i vetruški, poželjno je koristiti rukavice da ne bi došlo do povrede od njihovih oštrih kandži. Situacija je bitno drugačija kada su pronađeni ptići laste ili čiope, jer su ove vrste izrazito prilagođene životu u vazduhu. S obzirom da se često gnezde na teško dostupnim mestima, poput visokih građevina, i da vraćanje u gnezdo tada nije moguće, uglavnom je jedini pouzdan način na koji im je moguće pomoći ručno hranjenje dok ne budu sposobni za samostalan let.

Veoma je važno da ptića, ukoliko je zdrav, ne nosite u svoj dom jer nećete moći da se brinete o njemu kao njegovi roditelji i da ga naučite veštinama preživljavanja u prirodi, što će mu značajno umanjiti šanse da opstane kada ga vratite u prirodu. Takođe, ljudi uglavnom nisu sposobni da obezbede pravilnu ishranu za divlje ptice i mladunci često uginjavaju zbog toga.

Sklanjanje mladunaca iz prirodnog okruženja preporučuje se jedino kada smo sigurni da su povređeni ili napušteni.

Ako ste ipak uzeli pticu koju ste pronašli na zemlji, bitno je da znate da joj morate posvetiti mnogo vremena, jer je mladunca potrebno hraniti često. Pored toga, neophodno je da pratite njegovu prirodnu dnevnu dinamiku. Dnevne vrste se hrane danju, od rane zore do sumraka na svakih pola sata do sat, a noću odmaraju te im je potreban mrak i mir, dok je kod noćnih vrsta situacija obrnuta. Tip hrane koji mladuncima treba obezbediti razlikuje se i zavisi od vrste ptice. Ptićima koji se hrane insektima (senice, crvenorepke, laste, čiope) potrebno je obezbediti hranu u vidu mušica, komaraca, glista i crvića koje možete nabaviti u terarističkim i drugim prodavnicama slične namene. Ptićima koji su svaštojedi (vrane, svrake) potrebno je davati sirovo mleveno ili sitno seckano juneće ili pileće meso ili u mlakoj vodi natopljene granule za pse i mačke. I bubojedima i svaštojedima komadići hrane stavljaju se dublje u otvoreni kljun, u gušu, jer ga tako i roditelji hrane. Ako hranu stavite van tog mesta, velika je verovatnoća da će je ptić nagonski izbaciti. Uz meso, ako je moguće, trebalo bi obezbediti i gusenice, sitne skakavce, a može i poneka cela muva i mesni crvi, koje treba izbegavati jer su previše masni. Mladuncima svaštojeda dobro je dodati komadiće sezonskog voća i žitarice (pšenica). Mladuncima koji se hrane zrnevljem (vrapci, zebe, strnadice) potrebno je davati razno zrnevlje sitnijih žitarica (proso, pšenica, laneno seme, muhar), neočišćena zrna suncokreta i vodu. Za mladunce koji se hrane iz roditeljske voljke (gugutke, divlji golubovi) treba pripremiti razne mlevene žitarice u koje se može dodati i malo izmiksanog voća s mesom, pa od toga uz dodatak vode napraviti ređu kašu koja može špricem lako da se ubacuje (ubrizgava) u kljun mladunca. Ptice grabljivice kao što su vetruška ili neke vrste sova, dok ne budu vraćene u prirodu, mogu se uspešno nahraniti nemasnom piletinom i pojiti svežom vodom, a sovama su, pored parčića svežeg mesa, potrebne i sitne kosti (koštani delovi hrane kojom se hrane) i dlake.

Za hranjenje ptića možete upotrebiti dužu pincetu da bi ih podsećala na kljun roditelja. Obavezno je davati i vodu na špric ili pipetu, po malo ukapavati ptiću u kljun uz obrok dok mladunac ne nauči sam da pije.

Važno je znati da neredovna i neprilagođena ishrana izazivaju smetnje u varenju kod mladunaca, a često uznemiravanje i boravak u zatvorenom prostoru bez mogućnosti za letenje dovode do velikog stresa što može biti fatalno za mladu jedinku. Zato je najbolje da ptića, čim malo ojača i oporavi se, vratite u prirodu, jer dug boravak sa ljudima dovodi u pitanje njegov uspešan povratak u prirodu.

Šta ako pronađete povređenu pticu?

Ukoliko pronađete povređenu pticu, neophodno je da dobije stručnu pomoć u što kraćem roku. Preporuka je da odnesete pticu kod veterinara kako bi ustanovio vrstu i stepen povrede i dao joj prvu pomoć ili da se odmah obratite stručnim institucijama koje mogu preuzeti brigu o povređenoj životinji. Dok ne obezbedite pomoć, pticu možete držati u kartonskoj kutiji sa izbušenim rupama za vazduh ili u transporterima za kućne ljubimce, a kao podlogu staviti novine, krpu ili peškir. Takođe, ukoliko imate ljubimca, postarajte se da se ne približava ptici kako ne bi doživljavala dodatni stres.

Za konkretnu pomoć možete se obratiti sledećim stručnim i nadležnim institucijama:

Zavod za zaštitu prirode Srbije

  • Adresa: Dr Ivana Ribara 91, 11070 Novi Beograd
  • Telefon: 011 209 3801, 011 209 3802
  • Elektronska pošta: beograd@zzps.rs

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode (za područje Vojvodine)

  • Adresa: Radnička 20a, 21000 Novi Sad
  • Poštanski pregradak br. 50, 21121 Novi Sad
  • Telefon: 021 4896 301
  • Elektronska pošta: novi.sad@pzzp.rs

Hvala Vam što pomažete pticama!

Preuzeto sa sajta Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije

Fotografija: Corine Bliek