Stanje životne sredine u Srbiji: “Malo para još manje muzike”

1
Fotografija: Predrag Momčilović

8. maja u Kulturnom centru Grad održana je promocija Izveštaja Koalicije 27 pod nazivom “Poglavlje 27 u Srbiji: Malo para, još manje muzike.” Izveštaj prati napredak u Poglavlju 27 (životna sredina) pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Fokus ovogodišnjeg šestog po redu izveštaja bio je na finansiranju u oblastima životne sredine i klimatskih promena. Osim finansiranja, izveštaj obuhvata pregled stanja, zakonodavni okvir i sprovođenje propisa u devet oblasti: horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, kvalitet vode, zaštita prirode, upravljanje hemikalijama, buka, klimatske promene, šumarstvo.

Na početku predstavljanja Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole, ispred Koalicije 27 ukratko je predstavila sadržaj izveštaja. Problemi su ostali isti kao i prethodnih godina, zeleni fond i dalje nije u potpunosti operativan, vazduh u gradovima bio je rekordno zagađen, prečišćava se manje od 10% otpadnih voda, dok priroda i zaštićena dobra služe kao poligon za izgradnju hotela, žičara itd. Mirjana je podsetila da se na Poglavlje 27 obično gleda kao na najskuplje i najveći trošak a umesto toga bi trebalo da se sagleda kao investicija. Da životna sredina nije prioritet Vladi republike Srbije pokazuje i to da samo 0.7% BDP-a odlazi na životnu sredinu dok je predlog fiskalnog saveta da se taj iznos poveća do 1.3.% BDP-a. Čak i opredeljeni novac za životnu sredinu nije u potpunosti realizovan. Na kraju svog izlaganja Mirjana je umesto zaključka postavila pitanje zašto životna sredina nije prioritet za donosioce odluka i kada će to postati?

Simon Ilse, direktor kancelarije Fondacije “Hajnrih Bel”, na početku svog izlaganja osvrnuo se na UN izveštaj o biodiverzitetu objavljenom u ponedeljak, u kome se navodi da je danas preko 1.000.000 vrsta ugroženo i pred izumiranjem i naveo to kao još jednu činjenicu zašto je važno da se još više uloži u zaštitu životne sredine. Simon je pohvalio to što su finansije u fokusu ovogodišnjeg izveštaja, jer praćenjem finansijskih planova moguće je uočiti prioritete u razvoju a na osnovu izveštaja vidi se da zaštita životne sredine i klimatske promene nisu prioritet. Da ulaganje u životnu sredinu i zelene poslove može biti velika prilika Simon je predstavio kroz iskustva Nemačke, koja je od 2011 i početka procesa energetske tranzicije otvorila preko 300.000 novih zelenih radnih mesta.

Milica Damnjanović Zantvort, volonerka organizacije “Petak za budućnost”, podsetila je da se nalazimo na ivici holocenskog globalnog izumiranja, da su ljudi uspeli trajno da izmene životnu sredinu i klimu planete Zemlje i da zato mladi moraju da preuzmu vođstvo pošto je trenutak urgentnosti. Milica je pozval prisutne da dođu i podrže protest mladih protiv klimatskih promena 24. maja u Pionirskom parku.

Nakon izlaganja prisutnih govornica i govornika u program se uključio ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. Ministar je najavi da će u ministarstvu detaljno pročitati izveštaj i sugestije u njemu, kako bi unapredili svoj rad, a naveo je da je ministarstvu dragocena saradnja sa civilnim sektorom. Da finansije jesu problem složio se ministar ali je naveo da mnoge stvari mogu biti urađene i bez para i kao glavni problem naveo nedostatak ljudskih kapaciteta za rad ministarstva, ali je najavio i nova zapošljavanja tokom ove i naredne godine kako bi i taj problem bio rešen. Otvaranje ministarstva bio je samo prvi korak i predstoji nam duga zajednička borba jer za rešavanje praktičnih problema vezanih za životnu sredinu treba vremena, zaključio je ministar Trivan.

Koaliciju 27 osnovale su 2014. godine organizacije civilnog društva prvenstveno radi monitoringa i doprinosa pregovorima u Poglavlju 27. Izveštaj je zajedno pripremilo osam članica Koalicije 27: Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN Europe), Centar za unapređenje životne sredine, Inženjeri zaštite životne sredine, Mladi istraživači Srbije i Svetska organizacija za prirodu (WWF), kao i RES fondacija.

P.M.