Zeleni talas da zatalasa Evropu 

MAIN_GreenWaveBliže nam se izbori za Evropski parlament za oko 2 nedelje gradjani Evropske unije izaći će na izbore i izabrati 751 parlamentarca, koji će ih predstavljati narednih 5 godina. Nekoliko zemalja takođe će organizovati izbore na više nivoa uporedo, kombinujući evropske izbore sa lokanim, regionalnim ili predsedničkim. Debate o odnosima moći i većinama u Evropskom parlamentu, novoj Evropskoj komisiji kao i budućnosti Evropske unije se zahuktavaju.

Prethodnih 5 godina obeležila je odluka Evropske komisije da se ne bavi proširenjem, da se ekonomski fokusira na trgovinske sporazume, kao i imigraciona politika i teroristički napadi. Ipak, Eurobarometar pokazao je, da se građanima Evropske unije najviše raspravlja i radi na temu ekonomske stabilnosti i sigurnosti, kvalitetu života i zdravlja. Omladinska nezaposlenost je u mislima građana mnogo pre terorizma. Debata o zdravlje pre debate o granicama. Klimatske promene skočile su na drugo mesto tema koje najviše okupiraju građane.

Žuti prsluci ili Petkom za budućnost, pokazali su na dva sasvim drugačija načina da građani žele dijalog sa vlastima i političarima a da su predstojeći Evropski izbori jedna od mogućnosti gde političari mogu da opravdaju poverenje građana u politički sistem, čak i kad smo mislili da ga više uopšte nema.

Sve to išlo je na ruku Zelenima. Kao partija koja zagovara akciju u borbi protiv klimatskih promena već deceniju (ili dve), koja veruje u politički sistem zasnovan na transparentnosti i odgovornisti i koja ima jasan spisak rezultata iz sebe – mediji, građani i politički saigrači posvedočili su i doprineli usponu Zelene politike u Evropi.

Zeleni talas, kovanica koju su u upotrebu stavili mediji, posle uspeha Zelenih partija na izborima u Nemačkoj, Belgiji i Luksemburgu. Ona označava izborne rezultate koji ne samo da pokazuju dobar procenat i broj osvojenih mandata, nego mogućnost Zelenih partija da ustroje javnu debate i odrede pitanje na koje građani odgovaraju svojim glasom na izborima. Pre nekoliko dana Zeleni u Velikoj Britaniji su postigli istorijski rezultat na lokalnim izborima, osvojivši 7 puta više mandata nego na prethodnim izborima. A većina glasača jasna je u svom izboru – Zelena partija je partija koja se ozbiljno bavi klimatskim promenama, koja ima jasan plan i program, baziran na otvorenosti, solidarnosti i jednakosti.

Zeleni su trenutno peta po veličini grupa u Evropskom parlamentu sa 52 poslanika (uključujući i koalicionog partnera Evropsku Slobodnu Alijansu sa 7 poslanika). Nakon izbora prognoziran je rast od oko 10 do 20 poslanika. Procene je teško napraviti jer još uvek nemamo poslednju klapu na slučaju Breksita, uz to zemlje Evropske Unije imaju različite izborne sisteme, itd.

Najbolji rezultat svako će postići Zelene partije zapadne i severne Evrope. Ovo su partije sa najdužom tradicijom. Zeleni Nemčke se takmiče sa socijaldemokratama za drugo mesto na tabeli, imaju ogroman priliv članstva (samo u poslednih dva meseca partiji se priključilo 15 000, mahom mladih ljudi) i očekuje se da će dobiti oko 17-18 poslanika. Neke od predikcija im daju čak i 20, uzevši u obzir da Zeleni uglavnom ostvaruju mnogo bolje rezultatate na Evropskim nego na nacionaim izborima. U poređenju sa trenutnih 11 poslanika, to je rast od 50 do 90%. Holandija, Belgija, Finska, Engleska takođe imaju ozbiljne šanse da dupliraju svoje delegacije, donevši tako 8 novih poslanika Zelenoj grupi.

Zelene partije u Francuskoj, Austriji, Švedskoj imale su nekoliko teških godina iz sebe ali rade na konsolidaciji svojih redova. Ovi Evropski izbori dali su svakoj od njih vetar u leđa, što mobilizacijom novih članova koji se priključuju partijama uglavnom zbog klimatskih i anti-desničarskih politika, što prevratima na nacionalnoj političkoj sceni koji su dokazali da ad-hoc populističke partije teško uspevaju da ostave trajni trag u strukturama i političkim debatama, posle početnih uspeha. U takvoj atmosferi, Zelene partije koje uglavnom imaju stabilne i konkretne politike ne mogu da istrče sprint, ali često završe maraton sa zavidnim rezultatima.

Zelene partije na jugu i istoku Evrope imaju previše izazova da se razlože u ovom članku, ali činjenica je da će vrlo mali broj poslanika doći u Zelenu grupu u Evropskom parlamentu, sa ovih prostora. Litvanija je izuzetak, gde je koalicija Zelenih i Seljačke stranke trenutno na vlasti i kombinacijom konzervativnih, centrističkih i progresivnih politika uspeva da zadrži podršku gradjana, koja će verovatno rezultirati izborom 4 poslanika.

Šta su izazovi?

Glasači glasaju stomakom, srcem ili glavom. Evropska politika je retko prioritet i jednom od ta tri, uzevši u obzir da prosečan građanin Evropske unije ima relativno malo znanje o radu Evropskih institucija, ili kako se njihov rad ogleda na svakodnevni život. Evropski izbori su svakih pet godina, i direktna primena političkih smernica sa na primer nacionalnih izbora na Evropske je vrlo velika. Uzevši u obzir da je broj poslanika koji se biraju u nekim zemljama vrlo mali (npr 6,9,11,18) Zelenim partijama koje nisu deo centralnih političkih aktera je teško da uopšte dođu do prilike da se predstave građanima. Društvene mreže i tradicionalno prisustvo zelenih aktivista na ulicama to donekle premošćava ali svakako da se ne može porediti sa doprinosom koji jedna TV debata u udarnom terminu donosi.

Statistike pokazuju da su glasači uglavnom opredeljeni unapred i da je jako mala mogućnost ubeđivanja koje stranke mogu da izvrše tokom kampanje. Zato se Zeleni fokusiraju na mobilizaciju. Evropski izbori imaju malu izlaznost, gde je recimo na prošle izbore u Finskoj izašlo svega 10% mladih (18-25). A mladi ljudi jesu jedna od najvećih glasačkih grupa Zelenih. Stoga je dosta poruka zelenih kampanja bazirano na demokratski segment, ohrabrujući glasače da iskoriste svoje pravo.

Već smo pričali o tematskom uslovljavanju i kako ono utiče na političke prevage. Do skora su svi mislili da će ovi Evropski izbori biti orjentisani oko tema terorizma, sigurnosti, izbeglica. Za populiste i desničarske partije to bi bio raj u kome bi mogli da nastave da šire strah, grupišu javnost na nas i njih, promovišu granice i zidove. Ali eto, nekoliko školaraca na ulicama (ovo je naravno ironični osvrt jer nit je njih bilo nekoliko, niti se radi samo o protestima) i glavne teme o kojima raspravljamo su energetska tranzicija, zagadjenje vazduha, održivost poljoprivredne proizvodnje.

Šta se do sad sve dogodilo?

Napravili smo mali osvrt na prethodne nacionalne uspehe Zelenih partija i moguće rezultate na predstojećim izborima. Dve velike debate vodećih kandidata različitih političkih partija su se već desile (Mastriht , Firenca) a najveća evrovizijska debata desiće se 15og maja u Briselu. Kroz ove debate možete da steknete uvid, ne u programe nacionalnih partija, već u pravac kojim će se u narednom mandate kretati njihove skupine u Evropskim institucijama.

Što se Zelenih tiče, sve Zelene partije izglasale su zajednički manifest i skup od 12 prioriteta koji služe kao materijal za kampanju ali i za pregovore posle izbora.

Zeleni vodeći kandidati širom Evrope podržavaju svoje partije članice i sa timovima se neumorno spremaju da zapljusnu Evropski parlament Zelenim talasom.

Vesna Jusup