Toplotni talas, klimatske promene i energetsko siromaštvo

Uprkos tome što su snažni toplotni talasi za sada zaobišli Balkan, u drugim delovima Evrope i sveta temperature dostižu rekordne maksimume, dok šume gore u Artičkim predelima gde su do sada šumski požari bili relativno retki. Topli talas širom Evrope najviše pogađa siromašne i druge marginalizovane grupe koje se ne mogu adekvatno zaštititi od vrućine usled energetskog siromaštva koje se sve češće javlja i tokom letnjih meseci.

Američka federalna agencija za okean i atmosferu (NOAA), objavila je izveštaj prema kojem je jun 2019. godine najtopliji jun u poslednjih 140 godina, od kada postoje preciznija merenja. Prosečna temperatura u junu bila je za 0.94 °C viša u odnosu na prosečnu temperaturu juna u dvadesetom veku. Da ovo nije izuzetak već pravilo potvrđuje podatak da velika većina najtoplijih junskih meseci u poslednjih 140 godina zapravo bila tek nakon 2000. godine. Vrućine iz juna samo su se prelile i na jul pa se sa nestrprljenjem čeka novi izveštaj.

Krajem juna i početkom jula u Francuskoj su zabeležene nove rekordne maksimalne temperature. Prema podacima državne meteorološke službe, 28. juna temperatura u gradiću Gallargues-le-Montueux dostigla 45,9 °C. Prethodni rekord iznosio je 44.1 °C izmeren je 2003. godine i tog petka 28.juna oboren je na više lokacija. Više francuskih departmana istaklo je crveni metero alarm koji je ujedno i najviši nivo uzbune, više različitih javnih manifestacija je odloženo, dok je oko 4000 škola prevremeno zatvoreno. Najpogođeniji ovim vrućina su stariji građani i oni sa zdravstvenim problemima koji nemaju odgovarajuće uređaje za rashlađivanje životnog prostora.

Nakon što je prvi toplotni talas prošao i građani konačno odahnuli, pre samo par dana Evropu je pogodio još jedan talas vreline. Pariz je zabeležio rekordnu temperaturu od 42.6 °C, a taj četvrtak bio je jedan od najtoplijih dana ikad u mnogim mestima širom Nemačke, Holandije, Belgije. Građani su upozoreni da bez preke potrebe ne izlaze iz kuće i ako nije neophodno odlože svoja putovanja. Vreli talas dodatno je povećao šanse za šumske požare naročito na jugu evrope u Španiji i Portugalu gde su letnji požari postali svakodnevnica.

Ako su šumski požari tokom letnjih meseci postali svakodnevnica na jugu Evrope, oni to do sada svakako nisu bili u Artičkoj regiji. Nakon što su prošle godine u Švedskoj šume gorele severnije nego ikada ranije ovaj jun i jul obeležili su šumski požari u Kanadi, Aljasci i Sibiru. Požari u Artičkoj regiji zahvatili su ogromne prostore i samo tokom juna ispustili količinu ugljen-dioksida jednaku godišnjoj Švedskoj emisiji. Ovi požari dodatno ubrzavaju proces globalnog zagrevanja i pokazuju da su upozorenja o klimatskim promenama bilia možda i previše konzervativna, izgleda da nas tačka kolapsa očekuje ranije nego što je predviđeno.

Uporedo sa ubrzanjem klimatskih promena i globalnog zagrevanja dešava se i rast energetskog siromaštva. Obično se pri pomenu energetskog siromaštva zamišljaju penzioneri koji tokom zimskih meseci ne mogu da zagreju dovoljno svoj životni prostor. Ova slika jeste tačna i za sada dominantna ali proteklih godina sve češće se beleži i energetsko siromaštvo tokom letnjih meseci. Sve veći deo populacije prinuđen je da nabavi uređaje za rashlađivanje a prema nekim procenama u razvijenim zemljama tokom leta čak petina proizvedene električne energije odlazi na rad klima uređaja. Oni koji nisu u poziciji da nabave klima uređaj i da dodatno plaćaju struju za njegov rad ostaju u nemilosti spoljnih klimatskih faktora. Opremljenost klima uređajima opada kada se krene iz urbanih centara ka ruralnim, kao i kada se krećemo iz bogatijih regija ka siromašnijim, time su siromašniji više izloženi temperaturnim ekstremima i ostalim efektima klimatskih promena, uprkos tome što skoro da nisu ni doprineli efektu staklene bašte.

Predrag Momčilović

Fotografija: Guillaume David