Stanovanje, dug i odrast

DSC_0233Svetsko stanovništvo se povećava svakog dana kao i broj ljudi koji žive u gradovima, sa njima se takođe povećava i broj ljudi koji ne mogu da priušte adekvatano stanovanje. Više od 900 miliona ljudi trenutno živi u slamovima u nedostojnim uslovima za život. Ostvarenje sna o “osigurati za sve pristup adekvatnom, sigurnom i pristupačnom stanovanju kao i osnovne usluge”1 danas deluje dalje nego ikada.

Pre par nedelja mi je jedan poznanik tokom razgovora rekao kako je odlučio da kupi stan i da je zarad toga podigao kredit u jednoj banci. Navodno povoljni uslovi kredita su ga naveli da uzme kredit sa rokom otplate od 30 godina uz mesečnu ratu od oko 300 evra. Za novac dobijen od ovog kredita planira da kupi stan od 78 kvadratnih metara u Beogradu. Moj poznanik je rukovodilac u dobrostojećoj firmi pa može uopšte da razmišlja o ovakvom kreditu. Većini ljudi ovo ostaje nedostupno jer je prosečna plata u Srbiji za mart 2019 iznosila 461 evro, s’ tim da 80% zaposlenih zarađuje manje od prosečne zarade. Moj poznanik će imati 62 godine kada otplati kredit i gotovo ceo svoj radni vek provešće vezan za ovaj kredit.

Većina problema vezanih za stanovanje vode poreklo od komodifikacije stanovanja i stavljanja na tržište gde se zahvaljujući finansijskim malverzacijama cena nekretnina povećava i uprkos konstantnoj stanogradnji imamo rast cena kvadratnog metra stana koji postaje nedostupan većini.

Rešavanje pitanja stanovanja jedna je od najvećih briga većine stanovnika periferije i polu-periferije Evrope. Jedine dve preostale opcije kako do stana jesu: nasledstvo ili bankarski kredit. Kako je nasledstvo varljiva kategorija a i usled sveopšteg osiromašenja radničke klase i nasledstvo se smanjilo, ova mogućnost neće biti razmatrana u tekstu. U tekstu će biti obrađen bankarski zajam kao mogućnost za rešavanje stambenog pitanja i njegove implikacije na život dužnika.

– deradikalizacija

Uzimanje kredita za stan značajno smanjuje mogućnost delovanja dužnika u cilju promene sistema. Dužnik je primoran da se povinuje pravilima sistema i da nastavi sa reprodukcijom postojećeg sistema kako bi mogao da nastavi da plaća ratu kredita i ostane u posedu svog stana. Ovakvom pasivizacijom velikog broja pojedinaca i celih porodica se otežava tranzicija ka nisko materijalnoj i nisko ugljeničnoj ekonomiji degrowtha.

– gubitak slobode

Dugoročni kredit za stan smanjuje granice slobode delovanja pojedinca. Osoba opterećena kreditom pod stalnim je pritiskom da zadrži postojeći posao kako bi mogla da nastavi plaćanje rate kredita. Kreditni dužnici lakša su meta eksploatacije i samoeksploatacije na poslosu, usled njihove smanjene manevarske sposobnosti da se bune na ne fer uslove rada. Ovo je protivno jednom od osnovnih načela degrowtha da samo zaista slobodna osoba može da deluje ka socio-ekološkoj transformaciji ka degrowthu.

– više rada

Kreditni dužnici prinuđeni su da stalno rade više kako bi otplatili kredit i kamatu koja ide uz kredit. Pojedinac sa kreditom nije u mogućnosti da se odluči da smanji vreme rada ili da pređe na manje plaćeno radno mesto, jer svakog meseca mora da isplati ratu kredita koja strukturalno primorava dužnika da više radi. Uz povećanje obima i količine rada povećava se i potrošnja ograničenih resursa što neminovno dovodi do ubrzananje metabolizma i približavanja tački kolapsa.

– identifikacija sa kreditom

Kredit podignut na 20 ili 30 gdina postaje deo identiteta dužnika. Taj dug se često sagledava kao moralno poniženje, uprkos tome što je nastao zarad zadovaljenja osnovne potrebe za stanovanjem. Osobe sa kreditom uz to što su profesori, manuelni radnici, prodavci… postaju i dužnici. Identitet dužnika se razlikuje i u tome jesu li dužnici u švajcarskim francima, eurima ili nekoj drugoj valuti.

– tržištna izoženost

Osoba sa dugoročnim kreditom mnogo je izloženija tržinim promenama na koje individualno ne može da utiče, od osoba koje nemaju kreditnu obavezu. Primer ovoga su družnici koji su uzeli kredit u švajcarskim francima. Nakon jačanja kursa švajcarskog frnka, došlo je i do značajnog uvećanja mesečne rate kredita u pojedinim slučajevima rate se duplirala. Povećanje rate i veća tržišna izloženost vode do novih kredita i primoranosti da se nađe drugi posao kako bi se na vreme otplatio kredit.

– zdravstveni problemi

Strah, anksioznost, i različite vrste zdravstvenih problema učestalo se javljaju kod dužnika koji su uzeli kredit za stan. Ovi simptomi naročito su izraženi u periodima čestih tržišnih promena kada i dolazi do povećanog nivoa straha od promene rate kredita. Anksioznost i drugi zdrastveni problemi često se javljaju kada rata kredita biva promenjena a posledica su i povećanog obima rada na poslu i manje slobodnog vremena. Bolesti koji se javljaju značajno umanjuju kvalitet života dužnika pa se često dešava da povećanje kvaliteta života koje je došlo obezbeđivanjem krova nad glavom biva neutralisano zdravstvenim problemima.

-privatni izvršitelji i evikcije

Dodatni strah kod građana sa dugom izazivaju privatni izvršitelji koji svakodnevno sprovode evikcije građana iz jedinog krova nad glavom. Izmenama zakona o stanovanju 2016. godine u Srbiji su evikcije postale učestale pa se često dešava da zbog relativno malog duga građanji bivaju izbačeni iz stana, koji se prodaje po ceni znatno ispod tržišne. Evikcije kao sredstvo stambene politike dovele su do dodatnog osiromašenja građana i beskućništva dok puno stanova ostaje prazno.

1.http://www.un.org/sustainabledevelopment/cities/

Predrag Momčilović

Fotografija: Predrag Momčilović