Nužda zakon menja, o potrebi za javnim toaletima

paul-green-gWFXgcH-LeU-unsplashO potrebi i unapredjenju javnih prostora se dosta govori, ali jedan od aspekata koji često izostane je pitanje javnih toaleta. Nijedna se revolucija nije povela zbog njih, a svega nekoliko javnih kampanja je okupilo urbane aktiviste oko ove teme. 

Sanitacija nije najprijemčivija tema za javne diskusije; uriniranje i defekalizacija su tabu teme i u medicini a kamoli u javnoj raspravi, dok se i manje slikovite radnje u toaletima smatraju krajnje privatnim. Tamo gde i car ide sam.

Zašto javni toaleti?

Ako želimo da stanovnici koriste gradske javne površine, ne samo kao razdaljinu koju treba preći od jednog do drugog privatnog prostora, već kao mesta boravka, okupljanja, proizvodnje i korišćenja kulturnog sadržaja, itd., moramo im obezbediti uslove za osnovne potrebe. Kao što nam trebaju trotoari da se krećemo, čist vazduh da dišemo, tako nam trebaju i toaleti.

Javni toaleti su uglavnom tema vezana za centralne, mahom turističke zone. Delove grada u kojima broj ljudi u javnom prostoru prevazilazi stambene, uslužne pa često i urbanističke kapacitete. Priroda upotrebe javnog prostora u ovim zonama je uglavnom dinamična i kratkotrajna a protok ljudi velik. Konzumacija hrane i pića je neretko osnov sadržinske ponude. Bitno pitanje dostupnosti pitke vode u javnim prostorima, ovde bi bilo prožeto kroz raspravu o komercijalnoj dostupnosti ili javnim česmama. Kad je reč o toaletima, mi čak nemamo ni tu dilemu. Recimo da bi u krajnje komercijalnom miljeu, komercijalizacija upotrebe toaleta mogla biti prihvatljiva. Ali u realnosti problem nije u komercijalnioj vrednosti nego u ekskluzivnosti i nedostupnosti. Upotreba toaleta je uglavnom vezana za ugostiteljske objekte, koji često koriste različite mere kako bi odbili ljude od njihovog korišćenje, ili potpuno zabranjuju upotrebu toaleta za ne-mušterije.

Javni prostori nisu samo tursitičke i centralne destinacije. Vrlo često zelene površine, šumarci su na obodu grada. Možda bi ste i otišli na izlet biciklom, proveli dan u prirodi, spremili piknik i čitali knjigu pod vedrim nebom. Ali gde u toalet? Periferni delovi grada su idealni za istaživanje različitih stilova arhitekture, amatersku fotografiju, sport, ali gde u toalet? Izašli bi na basket, vožnju rolera, vežbali za marathon? Ali gde u toalet? Opcije su vam ili da sednete u lokalni kafić ili da se strpite dok odete kući. Ili da odustanete u najavi jer vam se ne gnjavi oko toga. Studija iz 2006, radjena u Engleskoj, pokazala je da preko 50% ispitanika ponekad odustaje od boravka u javnom prostoru zbog manjka sanitarnih uslova, prevashodno javnih toaleta.

Kaleidoskop argumenata ZA

Neredovno i odlagano uriniranje i stolica mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Osim trenutne nelagodnosti, potencijalne ekscesne situacije i psihičkog naprezanja, posledice mogu biti dugotrajne po urinarni i digestivni trakt. Dostupnist toaleta takođe omogućava pristup vodi i sapunu kao osnovnim izvorima dezinfekcije, što smanjuje upotrebu jednokratnih vlažnih maramica i dezinfekcionih gelova, koji su predstavljaju nemali hazard za životnu sredinu.

Postojanje javnih toaleta obeshrabruje i umanjuje javno uriniranje, smanjujući nehigijenske uslove i neprijatne mirise u javnim prostorima. Javno uriniranje je najčešće prisutno u skrivenim ćoškovima, koji se onda još više izbegavaju i tako stvaraju crne rupe u urbanim putanjama.

Rodni argument je takodje veoma bitan. Javni prostori su vekovima bili rezervisani za muškarce i upotreba javnih prostora od strane žena, ili LGBIT osoba je relativno nova, gledano u sklopu celokupne istorije javnih prostora. Do skora, a u mnogim gradovima i danas, za žene se smatra nemoralnim da puše ili jedu na ulici. Menstruacija dodatno pojačava potrebu za sanitarnim prostorima i proizvodima. Upotreba toaleta u javnom prostoru za trans osobe takodje može predstavljati stres, pa indirektno i opasnost. Prisustvo javnih toaleta tako postaje element podrške u vidu obezbedjivanja neophodnog prostora, privatnosti i može igrati važnu ulogu u podršci rodno ravnopravnog korišćenja i unapredjenja javnih prostora.

Javni toaleti povezani su i sa pitanjem sigurnosti u javnom prostoru. U trenutku samog čina osećamo se veoma ranjivim. Javni toalet, kao prostor koji pruža privatnost, ne daje nam samo prostor nego i vreme za ove telesne potrebe. Čučanje u kabini javnog toaleta, složićete se za koju nijansu je manje stresno nego skrivanje u žbuniću. Dodatno, smanjivanje javnog uriniranja (ne njegovom pukom zabranom već pružanjem odgovarajućih uslova) utiče i na generalni osećaju opšte sigurnosti u javnom prostoru, narodski rečeno smanjenjem mogućnosti da slučajno ili namerno budete izloženi prizoru tudjih genitalija.

Boravak u javnom prostoru sa decom takodje može zahtevati dodatne napore. Ideja da dostupnost javnih toaleta može omogućiti dugotrajniji i kvalitetniji boravak sa decom u javnom prostoru, sa manje stresa i potrebe za improvizacijom, nije toliko nezamisliva. Iako možda čitaocima ovog članka to nije prva pomisao, bitno je naglasiti da javni toaleti ne smeju biti izgovor za zabranu dojenja u javnom prostoru i prinudu majki da se skrivaju po skučenim prostorima dok doje.

Ovaj članak se generalno bavi javnim toaletima kao neophodnom elementu javnih prostora, odnoseći se prema oboma kao neodvojivom delu života gradskog stanovništva. Ali bez sumnje prethodnica ovoj tezi je neophodnost sanitacije bez pogovora, za svakog. Da, javni toaleti su super, ali ako ih nema strpite se dok ne stignete kući ili popijte kafu u najbližem kafiću. Međutim poneki od ovih predloga, a za neke i oba, nisu dostupna opcija. Javni toaleti su od presudne važnosti za beskućnike i građane bez zadovoljavajućih sanitarnih uslova. Za radnike/ce na ulici koji nemaju obezbeđene sanitarne uslove od strane poslodavca ili zbog prirode posla, a posebno za one koji nemaju materijalnih mogućnosti da upotrebu toaleta proprate kupovinom drugih proizvoda. U pojedinim gradovima možemo pronaći javna kupatila, hamame, saune koji omogućavaju pristup prostorima za osnovnu higijenu gradjanima/kama koji za to nemaju uslova. Postoje i ad hoc ili srednjeročna rešenja koja nude pojedine neprofitne organizacije u vidu pokretnih tuševa, autobusa pretvorenih u kupatila, itd. Za početak, javni toaleti obezbedjuju osnovnu sanitaciju.

I šta ćemo sad?

Komičar P.Dž O’Rurke jednom je prokomenatrisao: “Kad nešto nazovemo javnim, odmah smo ga definisali kao nedovoljno, prljavo, štetno. Stoga ultimativna paradigma ulaganja je ono u javne toalete”. Ako se prebacimo u priču o javnim prostorima moglo bi se reći da bavljenje i ulaganje u javne prostore bez debate i plana za javne toalete nije bavljenje i ulaganje u javne prostore.

Izlistali smo nekoliko problema koje nedostatak javnih toaleta proizvodi, kao i natuknice koje doprinose bi javni toaleti mogli ostvariti. Ali na kraju krajeva logika je vrlo jasna, toaleti su nam neophodni i moraju biti dostupni.

Kakvi toaleti i kakva dostupnost je stvar strategije, uslova, ideja. Koliko javnih toaleta je dovoljno toaleta? Primera radi Beograd ima 0.01 javni toalet na kvadratni kilometer površine, slično kao Istanbul ili Sofija. Zagreb je na 0.18, dok recimo Barselona ima 1 javni toalet po kvardatnom kilometru, Brisel 2.6.

Urbani aktivisti kao i pojedine kompanije već nude pomoć, prevashodno sakupljanjem i širenjem informacija. Primera radi internet portal pee.place nudi mapu javnih toaleta u najvećim gradovima sveta. AirBnB komodifikuje i ovaj deo javnog nudeći opciju korišećenja privatnih toaleta, uz novčanu nadoknadu. Već smo spomenuli neke od inicijativa za pokretna kupatila i toalete.

Dodatno bi mogli da insistiramo da se javni toaleti uvrste ili da im se poveća prioritet pri planiranju javnih površina, kao i zona sa velikim protokom ljudi i usluga. Da se sanitacija strože kontroliše i poboljšaju kriterijumi u radnim uslovima. Da se osiguraju finansijska sredstava i projekti koji unapredjuju stanje i operativnost javnih toaleta. Da se pokrenu informativne kampanje o dostupnosti postojećih premisa. Da se razviju kreativna rešanja kako njihov dizajn učiniti što dostupnijim (ne samo brojem, nego i arhitektonskim rešenjem, imajući u vidu naprimer rampe za pristup kolicima, itd), sigurnijim, upotrebljivijim.

Ali pre svega, moramo vratiti javne toalete u diskusiju. Jer možda i car tamo ide sam, ali javni prostori pripadaju svima, i zajedno ih možemo i moramo unaprediti.

Vesna Jusup

Photo by Paul Green on Unsplash