Koliko hrane bacamo?

3385604490_f0f4048e53_bNa svetskom nivou oko 30% hrane koja stigne do potrošača na kraju završi na otpadu ili u kompostu. Bacanje hrane doprinosi još većoj eksploataciji zemljišta dok se gube resursi i energija upotrebljeni za uzgoj hrane koja na kraju biva bačena.

Za Srbiju do skora nisu postojale informacije o tome koliko se hrane baca i koja hrana najčešće završava na otpadu? Prostor za nagađanja smanjen je kada je Centar za unapređenje životne sredine objavio analizu istraživanje o bacanju hrane u domaćinstvima u Republici Srbiji. U saradnji sa Institutom za prehrambene tehnologije iz Novog Sada na osnovu upitnika koji je popunilo 784 ispitanika određeno je: Koliko često potrošači kupuju određene proizvode, koliko često ne stignu da ih potroše, koju količinu proizvoda bace, koju količinu pripremljene hrane bace (bilo da su je sami spremili ili ne), koji je uzrok bacanja hrane u domaćinstvu, uz to su praćeni podaci o broju članova domaćinstva i njihovim primanjima.

Zaključci ovog istraživanja su da i u Srbiji postoji bacanje hrane. Svake godine bacimo 246.683 tona hrane, što je na dnevnom nivou 676 tona hrane. Pojedinačni stanovnik srbije, u proseku baci 35 kilograma hrane godišnje, čija je vrednost oko 10.000 dinara.

Ipak najveći broj ispitanika namirnice baca ređe od jednom nedeljno, odnosno – voće (61%), povrće (63%), meso (33%), jaja (57%), mleko (60%). Najviše se baca: hleb (10,18 kg godišnje), meso (7,18 kg) i mleko (6,74 kg). Najčešći razlozi za bacanje hrane su: pokvarena hrana 67%, strah za bezbednost hrane 11%, ali i to da članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu 17%.

koliko-bacamo-hranu-otpad-od-hrane-po-proizvodima-u-srbiji

Uprkos alarmantnim brojkama kada je u pitanju bacanje hrane u domaćinstvu treba imati u vidu i bacanje hrane u drugim sektorima, na koje otpada značajni deo bačene hrane. Prema nekim procena na hranu koja se baca u domacinstvima otpada samo 30 do 40% ukupno bačene hrane. Puno hrane nikada ne stigne do potrošača već biva bačena i uništena tokom proizvodnog procesa i skladištenja.

Rešenje za smanjenje količine bačene hrane nije jednostavno i zahteva više mera, od individualnih kao što su bolje planiranje potrošnje ali i izbegavanje lako kvarljivih namirnica kao i manja konzumacija mesa i mlečnih proizvoda, sve do promene svesti i uvođenja sistemskih mera. Da bi se smanjila količina bačene hrane neophodna je potpuna promena načina proizvodnje hrane i načina konzumacije. Prelazak od industrijske poljoprivrede zasnovane na monokulturama i konzumerističkim navika na održive načine proizvodnje koje uključuju male farmere, permakulturu i raznovrsnost biljnih vrsta uz lokalnu konzumaciju hrane.

P.M.

Fotografija: Nick Saltmarsh